Bojim se da ljudi koji nisu izgubili posao ne mogu potpuno shvatiti kako je biti nezaposleni.Prvi val počinje sramotnom.Pozvani su u sobu za otvorene konferencije u potpunom pogledu javnosti, bilo da je to dobar savjet ili posao, izgledat ćete glupo i vrti pod velikim udarcem i šokom.Kratko putovanje je pretvorilo u "ponižavajuću paradu" i bilo je pristojno otići tiho. Ako bi ga kolega došao vidjeti, riječi utješenja kajanjem, bez obzira koliko su iskreni i razmišljali o tome, promenili bi svoj ton u pozadinsku buku sažaljenja i smejanja, što je ljude zbunjeno i gubilo.Sledeće, poriči.Ne mogu razmišljati, ne čuti, misliti prazno, postoji ogromna praznina između povijesti i stvarnosti.Nakon emocionalnog oporavka, ne mogu da 版我現在漸漸明白了，為什麼在一個尷尬的處境中，我爸沒有表現得像我想像中那般完美。一個父親，在自己孩子面前，特別是兒子面前，總是試圖體現威嚴和強大。當現實生活打破這種神話的時候，一霎那，任何一個父親都會不知所措。德西卡的《偷自行車的人》，史上最偉大的電影之一，我看完之後的、第一反應是想起了童年舊事。這部牛逼影片牛逼之處從大師到文青說得夠多了。除了每次必然被提起的現實主義風格，義大利戰後慘澹現實，非職業演員演出——男主角當時真的正在失業，安德烈·巴贊之外，我感興趣的仍然是各式各樣的八卦。其中最讓我好奇的是德西卡如何從一個輕喜劇偶像派演員轉變成了一個偉大的導演。一個毫不謙虛自稱「新娘在新婚之夜也會拋下新郎來追捧我」的帥哥，怎麼能拍出了《擦鞋童》，之後又拍出來《偷自行車的人》。我的驚訝如同馬丁·西科塞斯的驚訝，這很正常，你能想像劉德華當導演拍出一部《鬼子來了》嗎？pomognem da se ponovo pogledam.Je li to sudbina ili mala vjerojatnost?Možda još ima mjesta za manevar?Možda je to samo privremeno prizemljenje?Probudi se, probudi se, sve se još nije desilo, sve će biti isto.Poricanje nije uspjelo, praćeno frustracijom.Kako sudbina može biti tako gruba, uvijek čini ljude zaglavljenim, zastojanim sa nekim neprijateljem.Brodovi roditelja, oči kolege, žalbe žena i djece, ljudska nevolja je stvarno beskrajna, nikada se ne gnjavi.U ponavljanju samopouzdanja i sumnje, neizbježno je doći do zaključka da je sposobnost srednja i niska, karakter je dosadna i dosadna, vizija je uska i zatvorena i tako dalje.Nije potrebno kriviti druge i odustati od sebe, ali to je gubitak samopouzdanja, gubitak lica, depresija i stagnacija.Uz tako težak materijalni pritisak i oštar psihološki udarac, kako bi se osoba bez posla suočila sa životom?Kakav kut treba vremena i sudbina natjerati ljude da pretvori bol u lotus?除此之外，片中的父子佔據了我的所有視線和想法。布魯諾不像個孩子，在老爸找到工作得意忘形的時候，是他幫老爸擦拭自行車，並且對車上的損壞耿耿於懷，出門之前細心地幫妹妹關上窗子；他總是說，如果是我的話，就要跟誰理論理論，這件事情該如何處理。拉康說，一個尚不具備足夠行動機能的孩子，也會在鏡子中發現自己完美的形象，但這是一種誤會。大致上，這是他鏡像理論的一小部分。一旦經歷生活的擠壓，孩子的鏡中之像就會很快破滅。布魯諾表現的像個大人，恰恰因為社會還沒有把他當作一個成人，家庭也沒有讓他完全擔負起成人的義務和責任。當遍尋自行車而未得的老子打了兒子一個耳光的時候，這是現實世界與布魯諾「大人形象」最為激烈的衝突。布魯諾在這次衝突中立刻顯現出孩子本色，那是他為數不多像孩子的時候。衝突在父親孤注一擲帶兒子去吃大餐過程中得以消解，父親努力維護兒子眼中的尊嚴和偉岸，布魯諾也漸漸明白父親高大形象的虛弱以及維持這一形象的艱
穿越異世成為財主家的小白臉贅婿，因太廢物被趕出來。於是他發奮圖強，找一個更有權有勢絕美高貴的豪門千金做了上門女婿。 練武是不可能練武的，這輩子都不可能練武，只能靠吃軟飯才能維持生活！ 我要把老婆培養成天下第一高手，誰敢惹我就讓我娘子打死你！...↓ 長按識別開始看 ↓